ČEŽNJA

Osipaju se
dani
kao pesak...

Sabiram
zlatne
trenutke

u pregršt
neizgovorenih
reči.


Nadica Janić

Kolaž "Čežnja"
(koža na lesonitu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

JUTRO

Plavo jutro...
Ptica
na prozoru.

Misao
leti
ka Tebi

i nosi Ti
Sunčev
Zrak.


Nadica Janić

DA LI...

Da li si
stvarnost
ili opsena

nastala
iz slika
sna?

Da li si
senka
Samoće?


Nadica Janić

SAMOĆA

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.

Miroslav Antić

VREME

Vreme
merim
trenucima

upijanja
Tvojih
reči

i dodirom
naših
misli.


Nadica Janić


"Neko me voli,
nekom trebam...
Znači, postojim."

U ODRAZU

U neumitnoj
prolaznosti
tražim Svrhu...

Da li je Suština
u večnom
lutanju Duha

koji traga
i nalazi Sebe
u odrazu

Drugog
bez koga
ne može?


Nadica Janić

„Na Svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo da je nasred neke pustinje ili usred velikog grada. A kad se te osobe sretnu i njihovi se pogledi ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj. Samo postoji taj trenutak i ta neverovatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista ruka, ruka koja je stvorila po jednu dušu blizanku za svaku osobu i koja je u njima probudila ljubav bez koje ni jedan san ljudske rase ne bi imao smisla!“

Paulo Coelho – Alhemičar

SENTIMENT

U igri

svetlosti

zalazećeg sunca

sakupljaš

ružičaste zrake

za mene.

S njima slikam

pesme o Nama,

Ljubavi moja.

Nadica Janić

Mandala "Sentiment"
(tempera na lesonitu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

AMARANT

Verujem
da cvetaš
i zimi...

Nemaš trnje
a opstaješ
u svetu

grubosti,
pohlepe
i laži.


Nadica Janić

Kolaž "Amarant"
(koža na lesonitu; 50 x 50 cm)

Autor: Nadica Janić

SA TOBOM

Daješ mi

svoju

Snagu.

Delim

sa Tobom

Dah.

Misao

Tvoju

osećam.

Nadica Janić

"Refleksija" (2)
Foto: Nadica Janić

KAD VREME STANE...

Neki trenuci
unapred
su zapisani,

davno...
u Našim
lutanjima,

slutnjama,
čekanju
i nadi.


Nadica Janić

MOLITVA

Za sve

Darove

Svetlosti Tvoje,

Za Ljubav

u srcu

mome,

za svako
Sutra,

Hvala Ti...

Nadica Janić

"Refleksija" (1)
Foto: Nadica Janić

SPOZNAJA

Neću
pitati...
Znaću.

Reči
u Tvom
dodiru

davno
su ispisane
za Nas.


Nadica Janić

SUTRA...

San
koji
teši,

hrabri,
daje
Nadu.

„Sutra..."
Bez njega
nema Sutra.


Nadica Janić

CRNI LEPTIR

Noć
bez zvezda.
Hladna.

Pružam ruku.
Crni leptir sleće
na moj dlan...

hladan,
drhtav,
umoran.


Nadica Janić

PREDELI SNA

Vodiš me
u predele
Sna

gde se
Svetlost i Tama
sjedinjuju,

gde su
naša tela
Boje

koje se
prelivaju,
utapaju...


Nadica Janić

"Predeo sna"
(akril na apiru; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić 

ISKRA

Hladne su mi
ruke...
ne plašim se...

Poslednja iskra
devojčice
sa šibicama.

Topao
zagrljaj
čeka.


Nadica Janić

NA KRAJU...

...Sreća
i  Tuga
se zagrle.

Sva
naša lica
u spirali

kruže
u večnom
Trajanju.


Nadica Janić

KONTEMPLACIJA

   O večnoj
...propadljivosti
...prolaznosti
...praznini

   O postojanosti
...Vere
...Ljubavi
...Nade


Nadica Janić

MEDITACIJA

Usklađujem
misli
i otkucaje srca.

Molim
da Tvoje reči
i dodiri

traju
u našoj
Večnosti.


Nadica Janić

IMAGINACIJA

Tvoje reči
čujem
kao eho.

Pretvaraju se
u iskričavu
Svetlost...

u istovremene
otkucaje
Tvog i mog srca.


Nadica Janić

SPIRITUALNOST

Osećam
vibracije
Tvojih misli.

Molim se
za Tebe
u prostorima

Tišine...
Svetlosti...
Sna...


Nadica Janić

ANIMUS

Leteo je
preko sedam
Mora...

Letela sam
i tražila ga
u Beznađu...

Našao me je
u Tišini noći
i vratio sjaj duši.


Nadica Janić

SREĆA

Plava ptica
sa očima
boje meda

peva
Nemu pesmu
o Beskraju.

Boje Duge
se razlivaju
po našim telima.


Nadica Janić

NOĆAS...

Poklonio mi je
zlatni prah
sa svojih krila.

Spojeni
Iskrom
u očima,

slušali smo
muziku sfera
i dotakli zvezde.


Nadica Janić

BELA NOĆ

U beloj svili
sanjamo
prvi sneg.

Usnama
upijamo pahulje
sa naših tela.

Mirišemo
na bele
Ljiljane.


Nadica Janić

ELEGIJA

Nestaju reči
kao ptice
pred buru.

Svetlost
se skriva
iza očiju.

Crvene spirale
u zenici
stvaraju bol...

Zagrli me
mislima
i poljubi

„poljupcem
usana
svojih“.


Nadica Janić

POEMA

Za Tebe čuvam
Plavu svesku
sa neispisanim pesmama,

zlatne trenutke
smiraja
i neprobuđenu zoru.


Nadica Janić

VERA

Tražio si me
u Svetlosti
jutra.

Tražila sam te
u Odsjaju
zalazećeg sunca.

Sreli smo se
u Tajni
razbijenog sna.


Nadica Janić

NADA

Poslednja si koja napušta.
Od prvog daha prisutna,
raskošna Ptico
sa gnezdom u grudima.


Nadica Janić

LJUBAV BOJE DUGE

Ljubav...
Božanska Promisao.
Strast duše.

Blaženstvo i sreća
izvan pojavnog, saznajnog...
Oboženo stanje duha.

Čudesno osećanje
u savršenim trenucima
stvorenim snagom misli.

Drhtaj u srcu
i osmeh u tišini noći
između sna i jave.

Voljeno Biće
postaje Misao
u bojama Duge.


Nadica Janić

O LJUBAVI

1.  Ako jezike čovječije i anđeoske govorim a ljubavi nemam,

     onda sam kao zvono koje zvoni,
     ili praporac koji zveči.

 2.  I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja,

      i ako imam svu vjeru da i gore premještam,
      a ljubavi nemam, ništa sam.

 3.  I ako razdam sve imanje svoje,
      i ako predam tijelo svoje da se sažeže,

      a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.

 4.  Ljubav dugo trpi, milokrvna je;
      ljubav ne zavidi;

      ljubav se ne veliča, ne nadima se,

 5.  Ne čini što ne valja, ne traži svoje,
      ne srdi se, ne misli o zlu,

 6.  Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

 7.  Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

 8.  Ljubav nikad ne prestaje,
      a proroštvo ako će i prestati,

      jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.

 9.  Jer nešto znamo, i nešto prorokujemo;

10.  A kad dođe savršeno, onda će prestati što je nešto.

11.  Kad ja bijah malo dijete  kao dijete govorah,
       kao dijete mišljah, kao dijete razmišljavah;

       a kad  postadoh čovjek, odbacih djetinjstvo.

12.  Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki,
       a onda ćemo licem k licu;

       sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat.

13.  A sad ostaje vjera, nad, ljubav, ovo troje;

       ali je ljubav najveća među njima.

KORINĆANIMA POSLANICA PRVA (GL. 13.)

NOVI ZAVJET

Priredila: Nadica Janić