MIRIS S JUGA

Sa Bliskog Severa,
negde iza Duge,
pa malo uzbrdo,
na visokoj obali Dunava
vidim Svetli Lik.
Pružam ruke,
zatvaram oči
i osećam...
To me on ljubi
i nestajem
u njegovom zagrljaju. 

Vetar je stigao s juga,
raspleo mi pletenicu,
zanjihao dugu haljinu.
Nestašno mi dodiruje bedra,
a Svetli Lik prihvata svilenu haljinu
 i rukom preko svile mazi mi bedra... 

Miris ljubavi osetim s juga.
Uskoro će mrak.
On će mi pokloniti zvezde
i uspavati me...
Otići će kao vetar
ponovo na jug
i ujutro će biti prvi zrak
u mojoj sobi.
Ja ću se nasmešiti,
mazno protegnuti
i zagrliti njegov zagrljaj,
poljubiti ga poljupcem
usta njegovih.

Nadica Janić

"Iza duge"
(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić 

 

POSLE KIŠE

Zašto bežim u Bajku?
Duša sam slovenska!
U meni su priče predaka.
U mom telu teče reka vatrena.
U očima imam boje leta.

Vreme Prošlosti struji u meni.
Živim nedosanjani San
nekog dalekog pretka,
bliskog i poznatog, skrivenog
u tajnim odajama moje duše.

Lebdi moja duša slovenska
nad zlatnim poljima i crvenim bulkama...
Ispod zabrađenih glava
zajapureni obrazi devojaka
i izbrazdana lica sa varnicama u očima.

Vidim Njega - snažnog i vitkog.
Otkosi padaju ispod Njegovog zamaha.
Njegov pogled je iznad polja,
dalek... vatren...
On čeka Kišu i San. 

Na plastu sena, 
iza zatvorenih očiju traži spokoj...
A u zoru, zadrhti mu telo.
Pruža ruke, raspliće mi pletenicu.
Miriše na seno, na jutro posle kiše.


Nadica Janić

"Refleksije"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić