NE VOLIM BUĐENJE

"Staklasti snovi"
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

NE VOLIM BUĐENJE


Jedino u tami duša mi je spokojna:
tuđa svetlost je ne zasenjuje,
svojom svetlošću nikog ne zaslepljuje.

Jedino u samoći srce mi je mirno:
sluša svoje otkucaje - samodovoljno,
ušuškano u nedodirljivosti.

Jedino u snovima spoznam istinu:
tu sam JA i JESAM - drugi su senke,
drugi su nagoveštaj, slutnja, opomena.


Nadica Janić

Zbornik radova
2. Evropski Fejsbuk pesnički festival 2011.

PLAVI SAN

U neka jutra
ugledam nebo
u tvojim očima
i sve je plavo.

U očima imam
boje duge,
u kosi ljubičice
plave.

U neka jutra,
hladna jutra,
plavom bojom
me pokriješ.

U tišinu
me okuješ,
na oči mi maglu staviš
da san ne ode.


Nadica Janić

LEPTIRICA

Pustio bi je

uvek - i sada

da ode - ako bi htela.

Ali ne može:

sapletena je

u njegovim zenicama.

I dok ne poželi,

sve njene želje zna.

Misli joj čita

i zna

kad treba da bude

sam.

Samo on zna

za njenu patnju,

hirove

i more,

za dane provedene

u penjoaru

neočešljane kose...

Voli je

krmeljivu,

zlovoljnu,

i kad joj je muka.

Voli je

i kad ga kinji,

ili samo ćuti.

Voli je

doteranu

i kad se smeje.
Tepa joj:

"Lepa moja",

a ona:

"Vidi mi bore!"

Voli je

i kada danima sanjari,

piše pesme

izmišljenom princu

o nesrećnoj ljubavi

i pati što pati...

"Leptirice moja",

šapne joj.

A onda,

zajedno,

s rukom u ruci

ka svetlosti

polete.

Nadica Janić