MIRIS JORGOVANA

Pozna jesen...
Njegova ruka
topla, nežna.
Lice mu miriše
na jorgovan.

Pozna jesen...
Srca nam kucaju
kao kapi kiše
po prozoru.
Sećam se maja
i mirisa jorgovana.


Nadica Janić

NOĆ

Kiša.
Tiha,
jesenja.

Postelja
topla,
meka.

Tišina,
knjiga
i svetiljka.

Ponirem
u prostore
rečima izvajane.

Razdvajam se
od tela,
i vremena.

Spajam se
s nestvarnim
i obamirem.

Senka
gasi svetiljku
i vodi me u san.

Nadica Janić

SAMOĆA

Nedelja.
Miholjsko leto
iza nas...

Samoća
ispunjava
dušu.

Zašto
sam tužna
večeras?

Sećanje,
nada
i snovi...

Sutra je
samo
novi dan.


Nadica Janić

UKRINA

Ukrina (foto: Savko Pećić Pesa)

http://pesa-pesa.blogspot.com/2009/09/blog-post_08.html#comments

UKRINA

Mreška se snena Ukrina
na julskom suncu
i sanja uvek isti san.

Iskričava, nabujala,
ponire i izranja
iz kamena.

Prislanja bedra na zelene obale,
ogleda se u krošnjama,
upija boje života, plodnosti.

Uzdrhtala hukom doziva noć.
A mesec mlad - kao srp!
Treperi od njegovog dodira.

U trenutku blaženstva
razmiču se obale.
Stapa se s nebom i uranja u more...

Mreška se snena Ukrina
na julskom suncu,
utonula u san.


Nadica Janić

SEPTEMBARSKO VEČE

Plašim se
sumraka
i nestajanja ...

Mirisi i boje
stapaju se
u sećanja.

Slike
se pretvaraju
u zvuke.

Ubrzani koraci
odzvanjaju
u hodnicima duše.

Grabim sećanja,
stežem ih na grudi.
Zatvaram oči ...

i vidim Sebe,
sićušnu, uplašenu
devojčicu.

Crna školska kecelja.
Bela kragnica.
Ogromna torba.

Leva ruka
maše
i ubrzava korake...

Plašila se
sumraka
i nestajanja dana.


Nadica Janić

ŠKRINJICA

Otvaram škrinjicu.

Još uvek ima mesta
za šarene kockice
i biserne perle.

Prebiram po njoj.

Tražim mirise, zvuke...
Izmiču uspomene
između prstiju.

Zatvaram je s nadom.


Nadica Janić

PLAVO

Senke na zidu
lagano nestaju.
Nestaju i boje.
Svetlucave iskre
ispred umornih očiju.

Isti san: Plavo.
Sanjam plavo
i beskrajne prostore,
dodir vetra
i večernji miris trave.


Nadica Janić