SEPTEMBARSKO VEČE

Plašim se
sumraka
i nestajanja ...

Mirisi i boje
stapaju se
u sećanja.

Slike
se pretvaraju
u zvuke.

Ubrzani koraci
odzvanjaju
u hodnicima duše.

Grabim sećanja,
stežem ih na grudi.
Zatvaram oči ...

i vidim Sebe,
sićušnu, uplašenu
devojčicu.

Crna školska kecelja.
Bela kragnica.
Ogromna torba.

Leva ruka
maše
i ubrzava korake...

Plašila se
sumraka
i nestajanja dana.


Nadica Janić

ŠKRINJICA

Otvaram škrinjicu.

Još uvek ima mesta
za šarene kockice
i biserne perle.

Prebiram po njoj.

Tražim mirise, zvuke...
Izmiču uspomene
između prstiju.

Zatvaram je s nadom.


Nadica Janić

PLAVO

Senke na zidu
lagano nestaju.
Nestaju i boje.
Svetlucave iskre
ispred umornih očiju.

Isti san: Plavo.
Sanjam plavo
i beskrajne prostore,
dodir vetra
i večernji miris trave.


Nadica Janić

TREŠNJIN CVET

Bleda koštica
pljunuta, zgažena...
Vlažna zemlja,
smeđa, gnjecava,
u toplom zagrljaju
život joj udahnula.

Malena koštica
treperi od sreće
u beloj haljini
od nežnih cvetova.
Izazovno opija
mirisom čednosti.

"Biću crvena, šapuće,
biću sočna,
biću poželjna".
Črna čavka čeka...
Boji se sićušna koštica
skrivena u prašniku cveta.

Postaće u maju
crvena trešnja:
sočna,
poželjna.
Biće pljunuta, zgažena...
i ponovo spasena.


Nadica Janić

SENKA

Na Dunavu
Tama.

Mesec
pobegao.

Šum
talasa

i krik
Noćne ptice.

Senka
luta

tiho,
avetinjski,

sama...


Nadica Janić

NOTTURNO

Srebrna lasta
u letu bez cilja
slomila je krila.

Na list kestena
glavu je spustila,
oči zatvorila.

Koraci Tame,
i krik Crne ptice.
Prenula se.

Crveno sunce
u krošnji se krilo.
Poslednja nada!

Kestenov list
nežno je grlio,
notturno pevao.

Srebrnu lastu
na listu kestena
Tama je odnela.


Nadica Janić

MIRIS ZEMLJE

"Igra svetlosti"
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

MIRIS ZEMLJE

Aprilsko veče...
Miris zemlje
uvukao se u sobu
i boji je u tugu.

Bio je april...
Isti miris zemlje,
iste senke na zidu,
samo su reči nestale.

Plavi zumbul
ispija poslednje kapi.
Hladnoća izbija
iz beline papira.

Imao je hrabrosti
i najtopliji osmeh.
Njegove reči
bile su pesma...

Na čistotu beline
praznog papira
iz Beskraja
sleće njegov glas:

"Jedina moja,
ludice moja,
sanjalice lenja
život nije rima."

Smejali smo se
skrivajući očaj.
Bio je april...
Mirisala je zemlja.


Nadica Janić


Objavljeno u elektronskom izdanju Zbornika radova 
I Evropskog fejsbuk pesničkog festivala
održanog u februaru 2010. godine na Sajmu knjiga u Novom Sadu.

Elektronski izdanje zbornika radova
I Evropskog fejsbuk pesničkog festivala 2010.