LEPTIRICA

Pustio bi je

uvek - i sada

da ode - ako bi htela.

Ali ne može:

sapletena je

u njegovim zenicama.

I dok ne poželi,

sve njene želje zna.

Misli joj čita

i zna

kad treba da bude

sam.

Samo on zna

za njenu patnju,

hirove

i more,

za dane provedene

u penjoaru

neočešljane kose...

Voli je

krmeljivu,

zlovoljnu,

i kad joj je muka.

Voli je

i kad ga kinji,

ili samo ćuti.

Voli je

doteranu

i kad se smeje.
Tepa joj:

"Lepa moja",

a ona:

"Vidi mi bore!"

Voli je

i kada danima sanjari,

piše pesme

izmišljenom princu

o nesrećnoj ljubavi

i pati što pati...

"Leptirice moja",

šapne joj.

A onda,

zajedno,

s rukom u ruci

ka svetlosti

polete.

Nadica Janić