понедељак, 8. септембар 2008.

LEPTIRICA


Pustio bi je
uvek - i sada
da ode - ako bi htela.
Ali ne može:
sapletena je
u njegovim zenicama.

I dok ne poželi,
sve njene želje zna.
Misli joj čita
i zna
kad treba da bude
sam.

Samo on zna
za njenu patnju,
hirove
i more,
za dane provedene
u penjoaru
neočešljane kose...

Voli je
krmeljivu,
zlovoljnu,
i kad joj je muka.

Voli je
i kad ga kinji,
ili samo ćuti.

Voli je
doteranu
i kad se smeje.
Tepa joj:
"Lepa moja",
a ona:
"Vidi mi bore!"

Voli je
i kada danima sanjari,
piše pesme
izmišljenom princu
o nesrećnoj ljubavi
i pati što pati...

"Leptirice moja",
šapne joj.
A onda,
zajedno,
s rukom u ruci
ka svetlosti
polete.


Nadica Janić

Нема коментара: