недеља, 26. октобар 2008.

NA OBALI


Vazduh treperi.
Zvuci njišu talase.

Dunav diše duboko,
snažno, strasno…

Sunce izranja iz vode
crveno, nabreklo.

Pratiš moju senku
sa pramca Bele lađe.

Nestajem u zagrljaju
snenih topola

i sanjam Belu lađu,
Plavu reku i Sunce…


Nadica Janić

Нема коментара: