Tuga je lepa. I osećaj samoće. Jer posle njih svet je radosniji i puniji ljubavlju...Sa poslednjim stihovima se ne slažem, smeta mi jako reč "samo" - "sutra je samo novi dan". Nije to samo, to je mnogo, to je sve, to je nada, zbog sutra vredi živeti...
U pravu si.Treba s nadom čekati novi dan. Ali često, sutra nam bude samo novi dan a nada ostaje za neko drugo sutra... i tako sutra...
"Srce čovječije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove." (Stari zavjet, Priče Solomunove, gl.16.)
Kada ne bi prihvatili nadu, Prometejeva žrtva bi bila uzaludna.
"U njemu nadu slijepu ti udomih ja pa osim toga vatru njemu podah ja, vještine mnoge po njoj će naučiti on." (Eshil, "Okovani Prometej")
Otuda i čovekova volja za stvaranjem, za intelektualnim životom. Stvaranje raspiruje sujetu, iz sujete proističe zlo... Iz sujete se odbacuju prijatelji, iskrenost, dobronamernost. Nastaje tuga. Tuga je družbenica samoći.
Oslobađanjem od želja, planova, čistimo dušu. Ona se otvara prema Božjoj blagodati koja nam je primerena i koju zaslužimo... i kojoj se nadamo u svakom novom danu.
Opravdavate svoje ime. Ono što bih ja htela je ushit, možda iluzija, prejaka želja...A nada ume i da tinja, da utrne...Ali je postojana i kad se čini da je nema, da je "sutra samo novi dan"
4 коментара:
Tuga je lepa. I osećaj samoće. Jer posle njih svet je radosniji i puniji ljubavlju...Sa poslednjim stihovima se ne slažem, smeta mi jako reč "samo" - "sutra je samo novi dan". Nije to samo, to je mnogo, to je sve, to je nada, zbog sutra vredi živeti...
U pravu si.Treba s nadom čekati novi dan. Ali često, sutra nam bude samo novi dan a nada ostaje za neko drugo sutra... i tako sutra...
"Srce čovječije izmišlja sebi put,
ali Gospod upravlja korake njegove."
(Stari zavjet, Priče Solomunove, gl.16.)
Kada ne bi prihvatili nadu, Prometejeva žrtva bi bila uzaludna.
"U njemu nadu slijepu ti udomih ja
pa osim toga
vatru njemu podah ja,
vještine mnoge
po njoj će naučiti on."
(Eshil, "Okovani Prometej")
Otuda i čovekova volja za stvaranjem, za intelektualnim životom. Stvaranje raspiruje sujetu, iz sujete proističe zlo... Iz sujete se odbacuju prijatelji, iskrenost, dobronamernost. Nastaje tuga. Tuga je družbenica samoći.
Oslobađanjem od želja, planova, čistimo dušu. Ona se otvara prema Božjoj blagodati koja nam je primerena i koju zaslužimo... i kojoj se nadamo u svakom novom danu.
Opravdavate svoje ime. Ono što bih ja htela je ushit, možda iluzija, prejaka želja...A nada ume i da tinja, da utrne...Ali je postojana i kad se čini da je nema, da je "sutra samo novi dan"
Da, ako u nama postoji Vera i Ljubav, postoji i Nada, nekada i pritajena, ali DATA nam je...
Постави коментар