уторак, 6. октобар 2009.

UKRINA




Ukrina (foto: Savko Pećić Pesa)



UKRINA


Mreška se snena Ukrina
na julskom suncu
i sanja uvek isti san.

Iskričava, nabujala,
ponire i izranja
iz kamena.

Prislanja bedra na zelene obale,
ogleda se u krošnjama,
upija boje života, plodnosti.

Uzdrhtala hukom doziva noć.
A mesec mlad - kao srp!
Treperi od njegovog dodira.

U trenutku blaženstva
razmiču se obale.
Stapa se s nebom i uranja u more...

Mreška se snena Ukrina
na julskom suncu,
utonula u san.


Nadica Janić

4 коментара:

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Divna slika, divni stihovi, a najlepše od svega saradnja među blogerima. Ko kaže da su Dunav i Ukrina daleko Evo, sreli su se ovde!

anima.art је рекао...

Lepo si ovo rekla, Todora.
Reke spajaju ljude. Za nju su i leva i desna obala isto. Ona ne poznaje granice...Reka je život koji teče...teče...

Savko Pećić Pesa је рекао...

Пријатно сам изненађен овом пјесмом о Укрини, а још више комбинацијом као илустарције моје слике са Укрине. Не знам ко је Надица, али је позивам да ми се јави. Ми имамо у Дервенти сусрете пјесника на Укрини са наградним конкурсом. Зато нека се јави да би идуће године учествовала на конкурсу. Хвала аутору поста.Поздрав из Дервенте Савко ПЕЋИЋ ПЕСА

anima.art је рекао...

Poštovani Savko,

Vaše fotografije Ukrine su toliko inspirativne da je nastala ova pesma.

Hvala Vam na pozivu za učešće na konkursu.

I da Vam se pedstavim:
"anima.art" je Nadica Janić.

Puno pozdrava iz Novih Banovaca