Lebdi
na oblaku
belih čaršava...
sićušna starica
uvelih očiju,
bez glasa.
Bila je
najlepša devojka
u našoj ulici.
Krhka i sama,
udarce Života
podnela je hrabro.
Sada,
glasnik Crne ptice
bdi nad njom.
Nadica Janić
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
.JPG)
4 коментара:
usponena ostaje
Као и увијек код Тебе – „скромно и скоро бојажљиво изречено“, али са пуно топлине и љубави према „нашим ближњим“ (према човјеку)...
Хвала!
Hvala, Pipistrela!
Jedino vredno što ostaje iza nas je uspomena. I upravo treba u životu da gradimo to najvrednije.
Hvala, dragi Miroslave!
Drago mi je što čitate ovaj blog i napišete komentar.
Jedna divna, plemenita žena je bolesna... Starost je teška kada dođe i bolest.
S godinama mi je sve više žao ljudi. Žao mi je koliko se svi mi u životu trudimo, patimo; malo je radosti i uživanja u životu. Sve više volim ljudi i razumem ih kroz sve moje proživljene trenutke.
Постави коментар