SENKE

Ti si tu
preda mnom
u svetlosti ljubavi
A ja
Ja sam tu
sa muzikom sreće
Ali tvoja senka
na zidu
vreba svaki tren
mog života
I moja senka
čini to isto
busiju pravi za tvoju slobodu
Zašto kad te volim
I ti voliš mene
Kao što se voli dan život ili leto
Ali kao sati što se redom nižu
a zajedno nikad ne zvone
naše dve senke jedna drugu progone
kao dva šteneta od iste majke
puštena sa istog lanca
ali oba neprijatelji ljubavi
verni samo svom gospodaru
i svojoj gospodarici
Dva šteneta koja strpljivo čekaju
ali drhteći od tuge
da se ljubavnici rastanu
Koja čekaju
da naši životi nestanu
i naša ljubav
pa da im naše kosti bace
a oni ih se dokopaju
sakriju ih i zakopaju
i sebe s njima istovremeno
u pepelu želje
na zgarištu vremena.


Žak Prever

ODABRANE PESME

DRAGANIĆ, BEOGRAD, 1997.

Priredila: Nadica Janić