ALEJA TIŠINE

Branko Ljubišić

Svaki dan je Tamo
gde su samo vrane vesele.
Sluša muziku Tišine
i razgovara sa uvelim cvećem.

Zna im imena, godine...
Svi su ...od – do... bili
u ograničenom Vremenu.

U beskrajnoj Tišini
mekom krpom briše im lica.
Uređuje okamenjene uspomene.
Ponekad, nasmeše mu se.

Nosi uvek u džepu zrnevlje.
I Crne Ptice ućute.
Gledaju ga zahvalno i uzlete.

Svaki dan je Tamo
gde su samo vrane vesele.

Nadica Janić