ALEJA TIŠINE

Svaki dan je Tamo
gde su samo vrane vesele.
Sluša muziku Tišine
i razgovara sa uvelim cvećem.

Zna im imena, godine...
Svi su „... od – do...“ bili
 u ograničenom Vremenu.

U beskrajnoj Tišini
mekom krpom briše im lica,
uređuje okamenjene uspomene...
Ponekad – nasmeše mu se.

Nosi uvek u đžepu zrnevlje.
I Crne Ptice ućute.
Gledaju ga zahvalno i uzlete.

Svaki dan je Tamo
gde su samo vrane vesele.

Nadica Janić