Zašto bežim u Bajku?
Duša sam slovenska!
U meni su priče predaka.
U mom telu teče reka vatrena.
U očima imam boje leta.
Vreme Prošlosti struji u meni.
Živim nedosanjani San
nekog dalekog pretka,
bliskog i poznatog, skrivenog
u tajnim odajama moje duše.
Lebdi moja duša slovenska
nad zlatnim poljima i crvenim bulkama...
Ispod zabrađenih glava
zajapureni obrazi devojaka
i izbrazdana lica sa varnicama u očima.
Vidim Njega - snažnog i vitkog.
Otkosi padaju ispod Njegovog zamaha.
Njegov pogled je iznad polja,
dalek... vatren...
On čeka Kišu i San.
Na plastu sena,
iza zatvorenih očiju traži spokoj...
A u zoru, zadrhti mu telo.
Pruža ruke, raspliće mi pletenicu.
Miriše na seno, na jutro posle kiše.
Nadica Janić
nad zlatnim poljima i crvenim bulkama...
Ispod zabrađenih glava
zajapureni obrazi devojaka
i izbrazdana lica sa varnicama u očima.
Vidim Njega - snažnog i vitkog.
Otkosi padaju ispod Njegovog zamaha.
Njegov pogled je iznad polja,
dalek... vatren...
On čeka Kišu i San.
Na plastu sena,
iza zatvorenih očiju traži spokoj...
A u zoru, zadrhti mu telo.
Pruža ruke, raspliće mi pletenicu.
Miriše na seno, na jutro posle kiše.
Nadica Janić
Objavljeno:
VOŠTANICE - Časopis za kulturu i književnost, broj 1, 2015.
Književni klub "Sirin", Beograd
SRBIJA - Leksikon savremenih pesnika iz Republike Srbije, 2018.
Književni klub "Gilgameš", Beograd
Нема коментара:
Постави коментар