TVOG BIĆA SENKA

"Senka" (selfi)
Autor: Nadica Janić

TVOG BIĆA SENKA

Biljko moja, znam da nisi sam,

da ti neka travka stabljiku obavija,

po lepoti cveta tebe nedostojna.

Znam da piješ rosu sa zbezda

i mirisom svojim neznanku opijaš.

Vetar vas njiše u zanosu znanom...

Voliš i nju ali mene više.

Biljko moja, i ti znaš da nikada u toj travi,

na mesečini, sa rosom na usnama,

mesto neznanke neću biti ja.

Ali, ti si moja Biljka

i ja sam tvoja Senka.

Poznala sam te pre nego te videh

u sumraku, sa zatvorenim laticama,

žednog rose sa zvezda.

I ti si mene poznao još u zoru.

I čekao si jutro. I čekao si podne. I veče.

I tek u sumrak, poslednji zrak

poslao ti je moju senku:

neuhvatljivu, istu kao ti,

tvog bića - biće,

odraz tebe u nestvarnom.

Nadica Janić

Omaž Teodoru Drajzeru i poemi "Ljudska biljka"

Objavljeno:

ZBORNIK POEZIJE MESOPOTAMIJA 2015.

ZBORNIK POEZIJE MESOPOTAMIJA 2015.

Izdavač

Kulturni centar Mesopotamija

Za izdavača i urednika

Sabah Al-Zubeidi

Priredio i dizajn korica

Sabah Al-Zubeidi

Štampa

Gorapres, Zemun

Tiraž

150 primeraka

ISBN 978-86-89695-12-0

Prvo izdanje

Beograd, 2015.