OBIČNE REČI

"Uno animo"
 (akril na glini; 5 x 5 cm)
 Autor: Nadica Janić

Volim te.

Tražim u sebi one reči
koje su Ti, koje nikada nigde
nisu izrečene, ispisane, oslikane

                             volim te.

Ali samo vidim tvoj svetli lik,
osećam drhtaj u srcu
i nalazim reči

volim te

u svim bojama
na hiljadama stranica
pisane, brisane... oplakane

                             volim te. 

Nadica Janić

TRAG U VREMENU

"Requiem"

(mixed media; 5 x 5 cm)

Autor: Nadica Janić

TRAG U VREMENU

Ona je bila u njegovom sećanju

uronjena u boje predela sna.
On je bio u njenim pesmama
dvosmislena reč na kraju stiha.

On je ćutao. Ona je pisala
o onome što on ćuti.
On je verovao u njene reči.
Ona je znala prećutanu istinu.

On je praštao. Ona je pamtila.
On je zaboravio razlog i nadao se.
Skupljao je njene reči
i skrivao u riznici vremena.

U šarenoj drvenoj kutiji
sa seoskog vašara
čuvao je svilenu haljinu na cvetiće
i struk lavande.

U starinskoj kutiji za puder
čuvala je licidersko srce
sa seoskog vašara
i grančicu ruzmarina.

Kada je mirišljavim uljem
mazala reumatične prste
zatvarala bi oči, prislanjala šake na lice...
Mirisao je na ruzmarin – priseća se.

Kada je padala kiša
i jesen se uvlačila u kosti,
zatvarao bi oči, prislanjao haljinu na lice...
Mirisala je na lavandu – priseća se.

Haljinu je skidao polako
i ljubio svaki otkriveni deo.
Uzvraćala je šapatom
tada njemu nerazumljive reči.

Duga kosa i žmirkave kratkovide oči.
Voleo je te zelene oči
i video ih u potoku,
u pokošenoj travi...

Išao je po vodu na potok i grejao na šporetu.
Polivao je u koritu i ljubio joj leđa.
Mršava i nežna. Drhtala je.
Uvek joj je bilo hladno.

Umotao je u peškir, ušuškao u perine...
Ujutro se pakovala.
Svilenu haljinu na cvetiće
ostavila je na jastuku.


Nadica Janić

10. evropski Fejsbuk pesnički festival održan je 9. i 10. marta 2019. godine na Novosadskom sajmu, u okviru Međunarodnog sajma knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

Festival svake godine okuplja, u virtuelnom i stvarnom svetu, oko 500 pesnika iz 20-ak država sveta, koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku, sa ciljem da njihovu virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu gostovanjem na Novosadskom sajmu. Pesnici koji nisu u mogućnosti da prisustvuju Festivalu učestvuju virtuelnim putem preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na Fejsbuk stranici Festivala.

Evropski Fejsbuk pesnički festival pokazuje da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.

Izvor:

Banatski kulturni centar

A BILO JE...

Foto: Nadica Janić

I ja imam San:

- Susret u mom dvorištu.
Dug zagrljaj. Spoj tela i duše.
Upijamo jedno drugo.
Puštaš me i gledamo se...
i znamo se iz svih naših života...

- Obala Dunava.
Idemo zagrljeni ka bagremu.
Držiš ruku oko mog struka.
Pripijena sam uz tebe.
Ćutimo i gledamo...
Ne verujemo da je java.

- Večera. Dodajem ti.
Ti meni stavljaš komadiće u usta.
Ne, mi ne uzimamo hranu,
mi uzimamo snagu ljubavi, Život,
iz svega što sam za tebe pripremila.

- Kupka. Tuširamo se zajedno.
Naša tela se upoznaju.
Moje kupatilo je svetlo zeleno, kao izvor.
Čistota tvojih poljubaca na mom telu.
Čarolija Sna boje tirkiza.

- Postelja. Bela. Spremljena za nas.
Sedamo na krevet i gledamo se.
Držiš me za ruku.
Uzeli smo se za Večnost...
Ljubiš mi vrat... Žmurim.
Vodiš me u San koji sanjamo sada.

- Jutro. I dalje pada kiša.
Otvaram oči. Šaloni zatvoreni.
Za koga ustati?
Za tebe, Svetli Lik.
Za tebe da bih ti pisala svoje Snove,
da bih te volela.

Pročitaću ovaj tekst ujutro.
I KAO DA JE BILO.
A bilo je - u Našem Snu!


Nadica Janić

MIRIS S JUGA

Sa Bliskog Severa,
negde iza Duge,
pa malo uzbrdo,
na visokoj obali Dunava
vidim Svetli Lik.
Pružam ruke,
zatvaram oči
i osećam...
To me on ljubi
i nestajem
u njegovom zagrljaju. 

Vetar je stigao s juga,
raspleo mi pletenicu,
zanjihao dugu haljinu.
Nestašno mi dodiruje bedra,
a Svetli Lik prihvata svilenu haljinu
 i rukom preko svile mazi mi bedra... 

Miris ljubavi osetim s juga.
Uskoro će mrak.
On će mi pokloniti zvezde
i uspavati me...
Otići će kao vetar
ponovo na jug
i ujutro će biti prvi zrak
u mojoj sobi.
Ja ću se nasmešiti,
mazno protegnuti
i zagrliti njegov zagrljaj,
poljubiti ga poljupcem
usta njegovih.

Nadica Janić

"Iza duge"
(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić 

 

POSLE KIŠE

"Refleksije"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

POSLE KIŠE

Zašto bežim u Bajku?
Duša sam slovenska!
U meni su priče predaka.
U mom telu teče reka vatrena.
U očima imam boje leta.

Vreme Prošlosti struji u meni.
Živim nedosanjani San
nekog dalekog pretka,
bliskog i poznatog, skrivenog
u tajnim odajama moje duše.

Lebdi moja duša slovenska
nad zlatnim poljima i crvenim bulkama...
Ispod zabrađenih glava
zajapureni obrazi devojaka
i izbrazdana lica sa varnicama u očima.

Vidim Njega - snažnog i vitkog.
Otkosi padaju ispod Njegovog zamaha.
Njegov pogled je iznad polja,
dalek... vatren...
On čeka Kišu i San. 

Na plastu sena, 
iza zatvorenih očiju traži spokoj...
A u zoru, zadrhti mu telo.
Pruža ruke, raspliće mi pletenicu.
Miriše na seno, na jutro posle kiše.


Nadica Janić

Objavljeno:

VOŠTANICE - Časopis za kulturu i književnost, broj 1, 2015.
Književni klub "Sirin", Beograd

SRBIJA - Leksikon savremenih pesnika iz Republike Srbije, 2018.
Književni klub "Gilgameš", Beograd

Korice časopisa "Voštanice", broj 1 

Korice Leksikona "Srbija", 2018.

NOĆ PUNOG MESECA

Zeleno... Volim te, Zeleno!
Zrele kajsije u zdeli na dnu bunara.
Zlatan san u noći punog meseca.

„Zeleno, volim te, zeleno...“
govorio mi je sa smeškom
- a bila je zima.

Radoznala devojčica gleda u dno bunara.
Skriven mesec ili njeno lice?
Čekrk bunara... Žubor vode i pesma grlica.

Radoznala devojčica
gleda u dno bunara.
Zelene oči traže zlatne kajsije.

„Zeleno, volim te, zeleno...“
šaputao je i ljubio mi oči...
Bila je zima.


Nadica Janić

"Mesečeva nać"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

LIBERTAS

„Znam da te nikada neću imati.“ 

Tvoja Sloboda ne znači da su Zidovi nestali.
Ne oslobađamo se mi od ljudi
već ljude oslobađamo od sebe.
Svojom Slobodom oslobodio si Nju,
ali Ti se sada sudaraš u novom Mraku.
Samo u Sebi, u svojoj Tišini smo slobodni.

Duh ispunjen Željom nema granice.
Mi oblikujemo Želju - u njoj je sva čar Požude.
Ako je ostvarimo  – ugasiće se.
Ostaće praznina...
i Bol.
U Želji je lepota Ljubavi.

Znam da te nikada neću imati.


Nadica Janić

"Refeksije"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić