AMARANT

четвртак, 28. август 2014.

MIRIS S JUGA

Sa Bliskog Severa,
negde iza Duge,
pa malo uzbrdo,
na visokoj obali Dunava
vidim Svetli Lik.
Pružam ruke,
zatvaram oči
i osećam...
To me on ljubi
i nestajem
u njegovom zagrljaju.

Vetar je stigao s juga,
raspleo mi pletenicu,
zanjihao dugu haljinu.
Nestašno mi dodiruje bedra,
a Svetli Lik prihvata svilenu haljinu
i rukom preko svile mazi mi bedra...

Miris ljubavi osetim s juga.
Uskoro će mrak.
On će mi pokloniti zvezde
i uspavati me...
Otići će kao vetar
ponovo na jug
i ujutro će biti prvi zrak
u mojoj sobi.
Ja ću se nasmešiti,
mazno protegnuti
i zagrliti njegov zagrljaj,
poljubiti ga poljupcem
usta njegovih.

Nadica Janić

"Iza duge"
(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

субота, 2. август 2014.

POSLE KIŠE

"Refleksije"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

POSLE KIŠE

Zašto bežim u Bajku?
Duša sam slovenska!
U meni su priče predaka.
U mom telu teče reka vatrena.
U očima imam boje leta.

Vreme Prošlosti struji u meni.
Živim nedosanjani San
nekog dalekog pretka,
bliskog i poznatog, skrivenog
u tajnim odajama moje duše.

Lebdi moja duša slovenska
nad zlatnim poljima i crvenim bulkama...
Ispod zabrađenih glava
zajapureni obrazi devojaka
i izbrazdana lica sa varnicama u očima.

Vidim Njega - snažnog i vitkog.
Otkosi padaju ispod Njegovog zamaha.
Njegov pogled je iznad polja,
dalek... vatren...
On čeka Kišu i San.

Na plastu sena,
iza zatvorenih očiju traži spokoj...
A u zoru, zadrhti mu telo.
Pruža ruke, raspliće mi pletenicu.
Miriše na seno, na jutro posle kiše.

Nadica Janić

Objavljeno:

VOŠTANICE - Časopis za kulturu i književnost, broj 1, 2015.
Književni klub "Sirin", Beograd

SRBIJA - Leksikon savremenih pesnika iz Republike Srbije, 2018.
Književni klub "Gilgameš", Beograd

Korice časopisa "Voštanice", broj 1

Korice Leksikona "Srbija", 2018.

субота, 12. јул 2014.

NOĆ PUNOG MESECA

Zeleno... Volim te, Zeleno!
Zrele kajsije u zdeli na dnu bunara.
Zlatan san u noći punog meseca.

„Zeleno, volim te, zeleno...“
govorio mi je sa smeškom
- a bila je zima.

Radoznala devojčica gleda u dno bunara.
Skriven mesec ili njeno lice?
Čekrk bunara... Žubor vode i pesma grlica.

Radoznala devojčica
gleda u dno bunara.
Zelene oči traže zlatne kajsije.

„Zeleno, volim te, zeleno...“
šaputao je i ljubio mi oči...
Bila je zima.

Nadica Janić

"Mesečeva nać"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

уторак, 6. мај 2014.

LIBERTAS

„Znam da te nikada neću imati.“

Tvoja Sloboda ne znači da su Zidovi nestali.
Ne oslobađamo se mi od ljudi
već ljude oslobađamo od sebe.
Svojom Slobodom oslobodio si Nju,
ali Ti se sada sudaraš u novom Mraku.
Samo u Sebi, u svojoj Tišini smo slobodni.

Duh ispunjen Željom nema granice.
Mi oblikujemo Želju - u njoj je sva čar Požude.
Ako je ostvarimo – ugasiće se.
Ostaće praznina...
i Bol.
U Želji je lepota Ljubavi.

Znam da te nikada neću imati.

Nadica Janić

"Refeksije"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

понедељак, 24. март 2014.

TVOG BIĆA SENKA

Biljko moja,
znam da nisi sam,
da ti neka travka
stabljiku obavija,
po lepoti cveta
tebe nedostojna.

Znam da piješ
rosu sa zbezda
i mirisom svojim
neznanku opijaš.
Vetar vas njiše
u zanosu znanom...
Voliš i nju
ali mene više.

Biljko moja,
i ti znaš
da nikada
u toj travi,
na mesečini,
sa rosom na usnama,
mesto neznanke
neću biti ja.

Foto: Zlatko Matić

Ali, ti si moja Biljka
i ja sam tvoja Senka.

Poznala sam te
pre nego te videh
u sumraku,
sa zatvorenim laticama,
žednog rose sa zvezda.

I ti si mene poznao
još u zoru.
I čekao si jutro.
I čekao si podne.
I veče.
I tek u sumrak,
poslednji zrak
poslao ti je moju senku:
neuhvatljivu,
istu kao ti,
tvog bića - biće,
odraz tebe
u nestvarnom.

Nadica Janić

субота, 8. март 2014.

NAGOVEŠTAJ

Vremena je još malo!
Lutajuće Senke
u martovsko veče.

Nagoveštaj Sreće
u pognutoj glavi
visibabe.

Zarobljeno Plavo
u pupoljku ljubičice
sa Suncem u srcu.

Tišina u krošnjama
pred nagoveštaj
Beline i Svetlosti.

Vremena je još malo!
Miris zemlje u
martovsko veče.

Nadica Janić