TVOG BIĆA SENKA

Biljko moja,
znam da nisi sam,
da ti neka travka
stabljiku obavija,
po lepoti cveta
tebe nedostojna.

Znam da piješ
rosu sa zbezda
i mirisom svojim
neznanku opijaš.
Vetar vas njiše
u zanosu znanom...
Voliš i nju
ali mene više.

Biljko moja,
i ti znaš
da nikada
u toj travi,
na mesečini,
sa rosom na usnama,
mesto neznanke
neću biti ja.

Foto: Zlatko Matić

Ali, ti si moja Biljka
i ja sam tvoja Senka.

Poznala sam te
pre nego te videh
u sumraku,
sa zatvorenim laticama,
žednog rose sa zvezda.

I ti si mene poznao
još u zoru.
I čekao si jutro.
I čekao si podne.
I veče.
I tek u sumrak,
poslednji zrak
poslao ti je moju senku:
neuhvatljivu,
istu kao ti,
tvog bića - biće,
odraz tebe
u nestvarnom.


Nadica Janić