U noći punog meseca
na srebrnoj lađi
prosedi kapetan
uvek sanja isti san:
poljupce s ukusom prošeka,
njen dodir kao morska pena
i slatke žmarce po telu
u postelji toplog peska.
Bili su...
Samo to leto bili su
jedno biće iz dva sveta,
jedna duša u dva tela.
Poslednja noć
u postelji toplog peska...
Plakala je morska pena
u zagrljaju drhtavog talasa.
Sirena broda i krik mladića.
Potrčao je za valom...
Sunce se sakrilo.
Vreme je stalo.
U noći punog meseca
u snu je ljubu…
i nema zvuka
da tišinu razbije.
Nadica Janić
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар