RASTANAK

Tog jutra
vetar je odlučio
da malo glasnije
probudi lišće.

Tog jutra
ti si odlučio
da breme sujete
sa sobom poneseš.

Tvoje odlaske
nikad ne razumem.
Ostaviš cvet
na pragu...

I kada pomisliš
da cvet vene,
zaboravi moje oči
tog jutra.

Nisam plakala!
Samo je vetar odlučio
da malo glasnije
probudi lišće.


Nadica Janić