MIRIS ZEMLJE

Aprilsko veče...
Miris zemlje
uvukao se u sobu
i boji je u tugu.

Bio je april...
Isti miris zemlje,
iste senke na zidu,
samo su reči nestale.

Plavi zumbul
ispija poslednje kapi.
Hladnoća izbija
iz beline papira.

Imao je hrabrosti
i najtopliji osmeh.
Njegove reči
bile su pesma...

Na čistotu beline
praznog papira
iz Beskraja
sleće njegov glas:

"Jedina moja,
ludice moja,
sanjalice lenja
život nije rima."

Smejali smo se
skrivajući očaj.
Bio je april...
Mirisala je zemlja.


Nadica Janić


(Objavljeno u elektronskom izdanju Zbornika radova 
I Evropskog fejsbuk pesničkog festivala
održanog u februaru 2010. godine na Sajmu knjiga u Novom Sadu)