петак, 30. децембар 2011.

ČEŽNJA


Spremila sam srce
i čekam te
ispod zvezda...

Pahulje padaju
na uvelo
lišće.

Hladno mi je...
Zvezde nestaju
u tišini.


Nadica Janić



четвртак, 29. децембар 2011.

уторак, 20. децембар 2011.

NA ODLASKU


Tražim Reč,
toplu,
sjajnu...

Tražim Reč
koja se
ne izgovara,

s kojom ću
srećna poleti
u Beskraj.


Nadica Janić



DVA


U postojanju po slici
Oca i Sina
sve je Dva.

Život i Smrt.
Ljubav i Mržnja.
Radost i Tuga...

Ti i Ja:
Vatra i Voda.
Tamo i Ovde.


Nadica Janić



RASTANAK


Bila sam
hrabra.
A drhtala sam.

Zadržala sam
Negov dah,
sjaj u zenici

i dostojanstvenu
poniznost
prema sebi.


Nadica Janić



субота, 17. децембар 2011.

GOVORIO JE...


...nebo je
Nebo
samo kad je nebo.

Oseti vetar.
Spusti se
na travu.

Ljubav je
dodir,
zagrljaj...

U samoći,
ljubav sam uzdigla
u San.


Nadica Janić



понедељак, 05. децембар 2011.

ALEJA


Boli me
laž
cveća.

Plaše me
crne ptice,
magla...

i isti
šabloni
na pločama.


Nadica Janić

петак, 02. децембар 2011.

PRAZNINA


Nestale su
želje i
Nada.

Ostala je
prazna
čaura...

i rasuta
pera
u oblacima.


Nadica Janić



четвртак, 01. децембар 2011.

MAGLA


Hodamo
kroz maglu
Usnulog grada.

Pričam ti o ljubavi...
O maju u Beogradu
i mirisu lipa.

Pričaš mi o novembru...
O jesenjem lišću
na ruševinama.

Daruješ mi
mokar kesten
sa trotoara.


Nadica Janić



понедељак, 07. новембар 2011.

DODIR MISLI


Za Nas
Vreme
ne postoji.

Nemamo
...juče,
sutra....

Mi smo
Uvek
i Sada.

Trenutak
dodira
misli.


Nadica Janić



DIVLJI KESTEN


Hladan
dodir
košave.

„Ostani ista...“,
odzvanja
u srcu.

U ruci
stiskam
divlji kesten.


Nadica Janić



SLUTNJA


U Suton,
uzleće
u crnom plaštu.

Živi
na obe obale
Reke.

Igra se
poslednjim zracima
Sunca.


Nadica Janić


"Između dana i noći"
Foto: Nadica Janić

субота, 01. октобар 2011.

ZNACI


Boje večeri -
Obećanje
Miholjskog leta.

Nemirne senke -
Slutnja
hladnih vetrova.

Mlad mesec -
Nada
u poslednjim rečima.


Nadica Janić


"Mesec u zenici"
Foto: Nadica Janić

среда, 28. септембар 2011.

субота, 24. септембар 2011.

SPOZNAJA


Tražio me je
u praznim odajama
vremena.

Hodala sam
nesigurnim korakom
za Njegovom senkom.

Bljesak Svetlosti
otkrio je
naša lica.


Nadica Janić



PREDANOST


Prepustila sam
da me vodi
Nevidljiva ruka,

sigurna,
topla,
nežna...

Jedina ruka.
Vodič
moga srca.


Nadica Janić



BLAGOST


Tiha,
bezrazložna
sreća.

Crce
oslobođeno
od žudnje.

Toplina
miholjskog leta
u duši.


Nadica Janić



петак, 23. септембар 2011.

BUĐENJE


Otvaram oči
Njegovim
pogledom.

Sunce
na jastuku.
Biser na obrazu.

Beli golub
na rubu
prozora.


Nadica Janić



четвртак, 22. септембар 2011.

недеља, 18. септембар 2011.

ODLUKA


U trenutku
kada se Nebo
razdvojilo,

kada je
tlo
izmaklo,

snagom Duha
preletela sam
provaliju.


Nadica Janić



четвртак, 15. септембар 2011.

ČEKANJE...


Miris
septembarskog
sutona.

Oblaci
se kreću
sporo.

Drhtaj
u uglu
usana.


Nadica Janić

среда, 14. септембар 2011.

OGLEDALO


Neumoljivi
sudija
vremena.

Nepogrešivo
oko
estete.

Staklast
osmeh
rugalice.


Nadica Janić

уторак, 13. септембар 2011.

NADA


Reči
kao eho
nestaju.

U nemoći
okrećem lice
Svetlosti.

U riznici
čuvam
zrno Nade.


Nadica Janić



понедељак, 12. септембар 2011.

SLUTNJA


U sumrak
odbacuje
staru ljušturu.

Širi
crna krila
i doleće mi.

U očima
krije tajnu
belih bisera.


Nadica Janić



"Slutnja"
Foto: Nadica Janić

недеља, 11. септембар 2011.

NEDOKUČIVO


Penjem se.
Stepenice uske,
kamene.

S leve strane
vrata.
Rešetke.

Plačem.
Padam
u maglu...

(San
u noći
punog meseca.)


Nadica Janić



субота, 10. септембар 2011.

SREĆA


Duša
obasjana Svetlošću.

U očima
zlatne iskrice.

Misao -
izvorska voda.

Telo -
treperavi list.


Nadica Janić


петак, 09. септембар 2011.

SAMOĆA


Među ljudima -
publika.

Ispred ljudi -
pozornica.

U Njegovim očima -
san.


Nadica Janić



среда, 07. септембар 2011.

уторак, 06. септембар 2011.

RUKA U RUCI


Miris
rane jeseni.
Ruka u ruci...

Priča mi
o ružama
u svom vrtu,

o dalekim
putovanjima
i samoći.

Ruka u ruci...
Zvuci
daleke muzike.


Nadica Janić


понедељак, 05. септембар 2011.

TUGA


Hodam
stazom
sećanja.

Vetar...
Mirisi...
Zvuci...

Sve veća
praznina
u duši.


Nadica Janić



URUŠAVANJE


Reči se kotrljaju
u blatnjavu
mrlju.

Nestaju
vibracije,
boje...

Drhtaj.
Obamrlost.
Praznina.


Nadica Janić

петак, 02. септембар 2011.

BLISKOST


Isti ritam
otkucaja
srca.

Blagosloveni trenutak
spajanja
duša.

Zlatni presek
vremena
i večnosti.


Nadica Janić

четвртак, 01. септембар 2011.

ISPOVEST


Reči se
osipaju
kao pesak.

Pali su
zastori
sa očiju.

Ušao je
U moju
krv.


Nadica Janić

уторак, 30. август 2011.

TESKOBA


Svetlost i senke
pletu mrežu
oko nas.

Svako
na svojoj strani
mračnog hodnika.

Leđima okrenuti
Svetlosti
ćutimo.


Nadica Janić

EHO


Govorio mi je...
jednom
u snu:

"Videćemo se
bar jednom negde,
bar jednom nekad..."

Govorio je
o Ljubavi,
o Lepoti...

o tome
da je sve
San.


Nadica Janić




уторак, 23. август 2011.

ŽELJA


Kupila bih
kartu
bez povratka.

Obukla bih
stare farmerke
i njegovu košulju.

Ponela bih
prepun kofer
neizgovorenih reči.


Nadica Janić

субота, 20. август 2011.

OTISAK VREMENA


Gasim svetiljku.
Divlje srce
i umorno telo...

Ostavljam
otisak vremena
na jastuku.


Nadica Janić

петак, 05. август 2011.

ZA TEBE


Za Tebe se umivam rosom
i oblačim ružine latice.

Za Tebe sakupljam zvezde
i čuvam bele pahulje.

Za Tebe trčim ispod duge
i molim da vreme stane.


Nadica Janić

уторак, 02. август 2011.

ZVEZDANI PRAH


Crni Leptir
na mom dlanu.

„Daj mi tvoj dah“,
šaputao je.

Pustila sam ga
u noć...

Na hladnom dlanu
Zvezdani prah.


Nadica Janić

уторак, 26. јул 2011.

IGRA CRNOG LEPTIRA


Ugašene svetiljke
u očima.

Na obrazu
ukus mora.

U zagrljaju
skriveni talasi.

Neizgovorene reči
utiskujemo u dlanove.

Poslednji ples
Senki...


Nadica Janić

недеља, 10. јул 2011.

SENKE


Zenicama
upijamo
ružičaste oblake.

Nemi,
bez pogleda,
nestajemo...

Dve senke
ispijaju
jutarnju kafu.


Nadica Janić

петак, 03. јун 2011.

SUSRET


Nebo
miriše
na noć.

Ubrzan
ritam
koraka...

Zvezde
se rasipaju
sa naših dlanova.


Nadica Janić

четвртак, 05. мај 2011.

U TRAGANJU ZA REČJU


Eho
praznog hoda
u Nedogled
ispisuje
Poslednji stih
Božjih reči.


Nadica Janić


ненаписана пјесма о беспуту


хтио сам да напишем пјесму
о мраку или свјетлу у нигдини
о том простору иза завјесе
гдје све јесте истина и све није
пјесму за радозналу публику

хтио сам да зауставим вријеме
поскидам маске туђе и своје
ријеч по ријеч објасним сцене
и без и мало патетичне навике
затворим зачарани круг обмане


© by Miroslav B. Dušanić

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2011/05/blog-post_05.html

среда, 30. март 2011.

петак, 04. март 2011.

SPREMANJE


Ljubav
sam spakovala
u sećanje.

Pesme
sam složila
u folder.

Telo
i duša
su čisti.



Nadica Janić

ŽIVOT


Beli brod.
Bela haljina.
Beli oblak.

Crni auto.
Crni šešir.
Crna povorka.

Nadica Janić

уторак, 01. март 2011.

ANEMONA


Lutala sam
i noćas
Usnulim gradom.

Tražila sam
senku moje duše,
neuhvatljivu Anemonu.

Ostala je davno
u Ulici kestenova
sama, tužna...


Nadica Janić

петак, 25. фебруар 2011.

SNEGOVI


Larina
pesma...

Zavejan
dvorac.

Zaustavljeno
vreme.

Miris snega
u kosi.


Nadica Janić

DRHTAJ


Belo...
Hladno belo!

Tišina
koja odzvanja.

Nema stopa
u snegu...

Drhtaj
u duši.


Nadica Janić

субота, 29. јануар 2011.

TAJNA


Topao miris
postelje
i parfema.

Zarobljena tišina
grli senke
na zidu.

Osmeh
punog meseca
krije tajnu.


Nadica Janić

субота, 22. јануар 2011.

TRENUCI (triptih)



Iščekivanje

Osloboditi misli:
oprostiti,
zaboraviti.

Iskristalisati reči:
odrediti ton
i vreme.

Izoštriti pogled:
razbiti maglu...
Udahnuti.

Susret

Pogled isti.
I igra
ruku.

Beznačajne reči.
Skriven osmeh
na ivici čaše.

Rastanak

Dva
zgužvana papira
nošena vetrom.


Nadica Janić






Zbornik radova V 
objavljen na VI Evropskom fejsbuk pesničkom festivalu 2015.

уторак, 11. јануар 2011.

MLADIĆ U CRNOM


Imao je grivu na glavi
i hodao nezgrapno, tromo.

Nosio je crnu jaknu
i šal na pruge.

Ispod maske demona
uplašen pogled srne.

Živeo je u mračnoj ulici
zaboravljenih izgnanika.

Imao je radio i deset knjiga,
rukavice bez prstiju...

svesku pesama i
najtužniji glas na svetu.


Nadica Janić

понедељак, 03. јануар 2011.

SLAVLJE


Raskošna trpeza.
Zvuci... Mirisi...

Reči se guše
u slasti.

Rasute mrvice
Svetog Kolača.


Nadica Janić

MOLITVA


Dođi tiho,
bez bola.

Ne plašim se
Tvog imena.

Plašim se tmine
i Tvog dodira.


Nadica Janić

NA KRAJU


Opraštam...
Ponirem u sebe.

U praznoj ljušturi
nalazim mir.


Nadica Janić

NESTAJANJE


Razmiču se zidovi.
Zrak svetlosti
piše novu stazu.
Lutanju je kraj.


Nadica Janić