петак, 26. септембар 2014.

TRAG U VREMENU


Ona je bila u njegovom sećanju
uronjena u boje predela sna.
On je bio u njenim pesmama
dvosmislena reč na kraju stiha.

On je ćutao. Ona je pisala
o onome što on ćuti.
On je verovao u njene reči.
Ona je znala prećutanu istinu.

On je praštao. Ona je pamtila.
On je zaboravio razlog i nadao se.
Skupljao je njene reči
i skrivao u riznici vremena.

U šarenoj drvenoj kutiji
sa seoskog vašara
čuvao je svilenu haljinu na cvetiće
i struk lavande.

U starinskoj kutiji za puder
čuvala je licidersko srce
sa seoskog vašara
i grančicu ruzmarina.

Kada je mirišljavim uljem
mazala reumatične prste
zatvarala bi oči, prislanjala šake na lice...
Mirisao je na ruzmarin – priseća se.

Kada je padala kiša
i jesen se uvlačila u kosti,
zatvarao bi oči, prislanjao haljinu na lice...
Mirisala je na lavandu – priseća se.

Haljinu je skidao polako
i ljubio svaki otkriveni deo.
Uzvraćala je šapatom
tada njemu nerazumljive reči.

Duga kosa i žmirkave kratkovide oči.
Voleo je te zelene oči
i video ih u potoku,
u pokošenoj travi...

Išao je po vodu na potok i grejao na šporetu.
Polivao je u koritu i ljubio joj leđa.
Mršava i nežna. Drhtala je.
Uvek joj je bilo hladno.

Umotao je u peškir, ušuškao u perine...
Ujutro se pakovala.
Svilenu haljinu na cvetiće
ostavila je na jastuku.



Nadica Janić





"Requiem"
(mixed media; 5 x 5 cm)
Autor: Nadica Janić

_ _ _ _ _


10. evropski Fejsbuk pesnički festival održan je 9. i 10. marta 2019. godine na Novosadskom sajmu, u okviru Međunarodnog sajma knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

Festival svake godine okuplja, u virtuelnom i stvarnom svetu, oko 500 pesnika iz 20-ak država sveta, koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku, sa ciljem da njihovu virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu gostovanjem na Novosadskom sajmu. Pesnici koji nisu u mogućnosti da prisustvuju Festivalu učestvuju virtuelnim putem preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na Fejsbuk stranici Festivala.

Evropski Fejsbuk pesnički festival pokazuje da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.





среда, 03. септембар 2014.

A BILO JE...





Foto: Nadica Janić

I ja imam San:

- Susret u mom dvorištu.
Dug zagrljaj. Spoj tela i duše.
Upijamo jedno drugo.
Puštaš me i gledamo se...
i znamo se iz svih naših života...

- Obala Dunava.
Idemo zagrljeni ka bagremu.
Držiš ruku oko mog struka.
Pripijena sam uz tebe.
Ćutimo i gledamo...
Ne verujemo da je java.

- Večera. Dodajem ti.
Ti meni stavljaš komadiće u usta.
Ne, mi ne uzimamo hranu,
mi uzimamo snagu ljubavi, Život,
iz svega što sam za tebe pripremila.

- Kupka. Tuširamo se zajedno.
Naša tela se upoznaju.
Moje kupatilo je svetlo zeleno, kao izvor.
Čistota tvojih poljubaca na mom telu.
Čarolija Sna boje tirkiza.

- Postelja. Bela. Spremljena za nas.
Sedamo na krevet i gledamo se.
Držiš me za ruku.
Uzeli smo se za Večnost...
Ljubiš mi vrat... Žmurim.
Vodiš me u San koji sanjamo sada.

- Jutro. I dalje pada kiša.
Otvaram oči. Šaloni zatvoreni.
Za koga ustati?
Za tebe, Svetli Lik.
Za tebe da bih ti pisala svoje Snove,
da bih te volela.

Pročitaću ovaj tekst ujutro.
I KAO DA JE BILO.
A bilo je - u Našem Snu!


Nadica Janić