среда, 25. август 2010.

GLASNIK CRNE PTICE


Lebdi
na oblaku
belih čaršava...

sićušna starica
uvelih očiju,
bez glasa.

Bila je
najlepša devojka
u našoj ulici.

Krhka i sama,
udarce Života
podnela je hrabro.

Sada,
glasnik Crne ptice
bdi nad njom.


Nadica Janić

4 коментара:

Pipi је рекао...

usponena ostaje

Миррослав Б Душанић је рекао...

Као и увијек код Тебе – „скромно и скоро бојажљиво изречено“, али са пуно топлине и љубави према „нашим ближњим“ (према човјеку)...

Хвала!

anima.art је рекао...

Hvala, Pipistrela!
Jedino vredno što ostaje iza nas je uspomena. I upravo treba u životu da gradimo to najvrednije.

anima.art је рекао...

Hvala, dragi Miroslave!
Drago mi je što čitate ovaj blog i napišete komentar.

Jedna divna, plemenita žena je bolesna... Starost je teška kada dođe i bolest.

S godinama mi je sve više žao ljudi. Žao mi je koliko se svi mi u životu trudimo, patimo; malo je radosti i uživanja u životu. Sve više volim ljudi i razumem ih kroz sve moje proživljene trenutke.