ČEŽNJA

Spremila sam srce
i čekam te
ispod zvezda...

Pahulje padaju
na uvelo
lišće.

Hladno mi je...
Zvezde nestaju
u tišini.


Nadica Janić

U TIŠINI NOĆI

Topao dodir
usana
na kapcima.

Neizgovorena
priča
o Ljubavi.


Nadica Janić

NA ODLASKU

Tražim Reč,
toplu,
sjajnu...

Tražim Reč
koja se
ne izgovara,

s kojom ću
srećna poleti
u Beskraj.


Nadica Janić

DVA

U postojanju po slici
Oca i Sina
sve je Dva.

Život i Smrt.
Ljubav i Mržnja.
Radost i Tuga...

Ti i Ja:
Vatra i Voda.
Tamo i Ovde.


Nadica Janić

RASTANAK

Bila sam
hrabra.
A drhtala sam.

Zadržala sam
Negov dah,
sjaj u zenici

i dostojanstvenu
poniznost
prema sebi.


Nadica Janić

GOVORIO JE...

...nebo je
Nebo
samo kad je nebo.

Oseti vetar.
Spusti se
na travu.

Ljubav je
dodir,
zagrljaj...

U samoći,
ljubav sam uzdigla
u San.


Nadica Janić

ALEJA

Boli me

laž
cveća.

Plaše me
crne ptice,
magla...

i isti
šabloni
na pločama.


Nadica Janić

PRAZNINA

Nestale su
želje i
Nada.

Ostala je
prazna
čaura...

i rasuta
pera
u oblacima.


Nadica Janić

MAGLA

Hodamo
kroz maglu
Usnulog grada.

Pričam ti o ljubavi...
O maju u Beogradu
i mirisu lipa.

Pričaš mi o novembru...
O jesenjem lišću
na ruševinama.

Daruješ mi
mokar kesten
sa trotoara.


Nadica Janić

DODIR MISLI

Za Nas
Vreme
ne postoji.

Nemamo
...juče,
sutra....

Mi smo
Uvek
i Sada.

Trenutak
dodira
misli.


Nadica Janić

DIVLJI KESTEN

Hladan
dodir
košave.

„Ostani ista...“,
odzvanja
u srcu.

U ruci
stiskam
divlji kesten.


Nadica Janić

SLUTNJA

U Suton,
uzleće
u crnom plaštu.

Živi
na obe obale
Reke.

Igra se
poslednjim zracima
Sunca.


Nadica Janić

"Između dana i noći"
Foto: Nadica Janić

ZNACI

Boje večeri -
Obećanje
Miholjskog leta.

Nemirne senke -
Slutnja
hladnih vetrova.

Mlad mesec -
Nada
u poslednjim rečima.


Nadica Janić

"Mesec u zenici"

Foto: Nadica Janić

KRAJ SEPTEMBRA

Daljina
zove
laste.

Drhtaj
lišća
na vetru.

Miris
tuge...
I praznina.


Nadica Janić

SPOZNAJA

Tražio me je
u praznim odajama
vremena.

Hodala sam
nesigurnim korakom
za Njegovom senkom.

Bljesak Svetlosti
otkrio je
naša lica.


Nadica Janić

PREDANOST

Prepustila sam
da me vodi
Nevidljiva ruka,

sigurna,
topla,
nežna...

Jedina ruka.
Vodič
moga srca.


Nadica Janić

BLAGOST

Tiha,
bezrazložna
sreća.

Crce
oslobođeno
od žudnje.

Toplina
miholjskog leta
u duši.


Nadica Janić

BUĐENJE

Otvaram oči
Njegovim
pogledom.

Sunce
na jastuku.
Biser na obrazu.

Beli golub
na rubu
prozora.


Nadica Janić

U SUTON

Muzika
boji
prostor.

Vetar
njiše
zavesu.

Zatvaram
oči
i gledam ga.


Nadica Janić

ODLUKA

U trenutku
kada se Nebo
razdvojilo,

kada je
tlo
izmaklo,

snagom Duha
preletela sam
provaliju.


Nadica Janić

ČEKANJE...

Miris
septembarskog
sutona.

Oblaci
se kreću
sporo.

Drhtaj
u uglu
usana.


Nadica Janić

OGLEDALO

Neumoljivi
sudija
vremena.

Nepogrešivo
oko
estete.

Staklast
osmeh
rugalice.


Nadica Janić

NADA

Reči
kao eho
nestaju.

U nemoći
okrećem lice
Svetlosti.

U riznici
čuvam
zrno Nade.


Nadica Janić

SLUTNJA

U sumrak
odbacuje
staru ljušturu.

Širi
crna krila
i doleće mi.

U očima
krije tajnu
belih bisera.


Nadica Janić

"Slutnja"
Foto: Nadica Janić

NEDOKUČIVO

Penjem se.
Stepenice uske,
kamene.

S leve strane
vrata.
Rešetke.

Plačem.
Padam
u maglu...

(San
u noći
punog meseca.)


Nadica Janić

SREĆA

Duša
obasjana Svetlošću.

U očima
zlatne iskrice.

Misao -
izvorska voda.

Telo -
treperavi list.


Nadica Janić

SAMOĆA

Među ljudima -
publika.

Ispred ljudi -
pozornica.

U Njegovim očima -
san.


Nadica Janić

ČEŽNJA

Igra vetra
u kosi.

Dodir svile
na grudima.

Ukus vina
na usnama.


Nadica Janić

RUKA U RUCI

Miris
rane jeseni.
Ruka u ruci...

Priča mi
o ružama
u svom vrtu,

o dalekim
putovanjima
i samoći.

Ruka u ruci...
Zvuci
daleke muzike.


Nadica Janić

TUGA

Hodam
stazom
sećanja.

Vetar...
Mirisi...
Zvuci...

Sve veća

praznina

u duši.

Nadica Janić

URUŠAVANJE

Reči se kotrljaju
u blatnjavu
mrlju.

Nestaju
vibracije,
boje...

Drhtaj.
Obamrlost.

Praznina.

Nadica Janić

BLISKOST

Isti ritam
otkucaja
srca.

Blagosloveni trenutak
spajanja
duša.

Zlatni presek
vremena
i večnosti.


Nadica Janić

ISPOVEST

Reči se
osipaju
kao pesak.

Pali su
zastori
sa očiju.

Ušao je
U moju
krv.


Nadica Janić

TESKOBA

Svetlost i senke
pletu mrežu
oko nas.

Svako
na svojoj strani
mračnog hodnika.

Leđima okrenuti

Svetlosti
ćutimo.


Nadica Janić

EHO

Govorio mi je...
jednom
u snu:

"Videćemo se
bar jednom negde,
bar jednom nekad..."

Govorio je
o Ljubavi,
o Lepoti...

o tome
da je sve
San.

Nadica Janić

ŽELJA

Kupila bih
kartu
bez povratka.

Obukla bih
stare farmerke
i njegovu košulju.

Ponela bih
prepun kofer
neizgovorenih reči.

Nadica Janić

OTISAK VREMENA

Gasim svetiljku.
Divlje srce
i umorno telo...

Ostavljam
otisak vremena
na jastuku.

Nadica Janić

ZA TEBE

Za Tebe se umivam rosom
i oblačim ružine latice.

Za Tebe sakupljam zvezde
i čuvam bele pahulje.

Za Tebe trčim ispod duge
i molim da vreme stane.

Nadica Janić

ZVEZDANI PRAH

Crni Leptir
na mom dlanu.

„Daj mi tvoj dah“,
šaputao je.

Pustila sam ga
u noć...

Na hladnom dlanu
Zvezdani prah.

Nadica Janić

IGRA CRNOG LEPTIRA

Ugašene svetiljke
u očima.

Na obrazu
ukus mora.

U zagrljaju
skriveni talasi.

Neizgovorene reči
utiskujemo u dlanove.

Poslednji ples
Senki...

Nadica Janić

SENKE

Zenicama
upijamo
ružičaste oblake.

Nemi,
bez pogleda,
nestajemo...

Dve senke
ispijaju
jutarnju kafu.


Nadica Janić

SUSRET

Nebo
miriše
na noć.

Ubrzan
ritam
koraka...

Zvezde
se rasipaju
sa naših dlanova.


Nadica Janić

U TRAGANJU ZA REČJU

Eho
praznog hoda
u Nedogled
ispisuje
Poslednji stih
Božjih reči.


Nadica Janić


ненаписана пјесма о беспуту


хтио сам да напишем пјесму
о мраку или свјетлу у нигдини
о том простору иза завјесе
гдје све јесте истина и све није
пјесму за радозналу публику

хтио сам да зауставим вријеме
поскидам маске туђе и своје
ријеч по ријеч објасним сцене
и без и мало патетичне навике
затворим зачарани круг обмане


© by Miroslav B. Dušanić

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2011/05/blog-post_05.html

PRAZNINA

Razbijen
san
u koferu.

Stiskam
hladne
dlanove.


Nadica Janić

SPREMANJE

Ljubav
sam spakovala
u sećanje.

Pesme
sam složila
u folder.

Telo
i duša
su čisti.



Nadica Janić

ŽIVOT

Beli brod.
Bela haljina.
Beli oblak.

Crni auto.
Crni šešir.
Crna povorka.

Nadica Janić

ANEMONA

Lutala sam
i noćas
Usnulim gradom.

Tražila sam
senku moje duše,
neuhvatljivu Anemonu.

Ostala je davno
u Ulici kestenova
sama, tužna...


Nadica Janić

SNEGOVI

Larina
pesma...

Zavejan
dvorac.

Zaustavljeno
vreme.

Miris snega
u kosi.


Nadica Janić

DRHTAJ

Belo...
Hladno belo!

Tišina
koja odzvanja.

Nema stopa
u snegu...

Drhtaj
u duši.


Nadica Janić

TAJNA

Topao miris
postelje
i parfema.

Zarobljena tišina
grli senke
na zidu.

Osmeh
punog meseca
krije tajnu.


Nadica Janić

TRENUCI (triptih)

"Jesenja sonata"
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Iščekivanje

Osloboditi misli:
oprostiti,
zaboraviti.

Iskristalisati reči:
odrediti ton
i vreme.

Izoštriti pogled:
razbiti maglu...
Udahnuti.

Susret

Pogled isti.
I igra
ruku.

Beznačajne reči.
Skriven osmeh
na ivici čaše.

Rastanak

Dva
zgužvana papira
nošena vetrom.


Nadica Janić

MLADIĆ U CRNOM

Imao je grivu na glavi
i hodao nezgrapno, tromo.

Nosio je crnu jaknu
i šal na pruge.

Ispod maske demona
uplašen pogled srne.

Živeo je u mračnoj ulici
zaboravljenih izgnanika.

Imao je radio i deset knjiga,
rukavice bez prstiju...

svesku pesama i
najtužniji glas na svetu.


Nadica Janić

SLAVLJE

Raskošna trpeza.
Zvuci... Mirisi...

Reči se guše
u slasti.

Rasute mrvice
Svetog Kolača.


Nadica Janić

MOLITVA

Dođi tiho,
bez bola.

Ne plašim se
Tvog imena.

Plašim se tmine
i Tvog dodira.


Nadica Janić

NA KRAJU

Opraštam...
Ponirem u sebe.

U praznoj ljušturi
nalazim mir.


Nadica Janić

NESTAJANJE

Razmiču se zidovi.
Zrak svetlosti
piše novu stazu.
Lutanju je kraj.


Nadica Janić