петак, 16. март 2012.

U SUTON


Nebesa behu mutna i razdrta,
studen u nemoj sobnoj polutami;
i dopiraše iz samotnog vrta
muzika kiše. Mi smo bili sami.

Hujaše negde vetar oko vile
pesmu o tuzi. I ja gledah tako
na njenom čelu i licu od svile,
gde mutno veče umire, polako.

Mi besmo nemi; ali mi se čini
to veče da smo u ćutanju dugom,
sami i tužni u hladnoj tišini,
svu povest srca rekli jedno drugom.

I tajne misli bolne i zloslutne,
i strah od patnja kojih nema više...
Slušajuć tako te večeri mutne
vetrova pesmu i muziku kiše.


Jovan Dučić


"Suton"
Foto: Nadica Janić


Priredila: Nadica Janić

2 коментара:

Pipi је рекао...

Devojko lepa u sutonu tihom...
Pozdrav i veliki prijateljski zagrljaj.

anima.art је рекао...

Topao pozdrav, draga Pipi...