PREOBRAŽENJE

Gde Dunav ljubi Nebo...

Foto: Nadica Janić

Zašto me Dan ne vidi dva puta:

jednom ujutro, kada sedeći u krevetu,
zagledana u kolena,
sama pijem kafu;

drugi put, uveče,
kada mi vetar briše suze
dok trčim Svetlosti u susret.

Tada bi već bio mrak
i s nadom bi čekala
novi Dan.

Nadica Janić

19. avgust 2015.

Pisano u danu kada sam prepolovljena, kada čekam da i te dve polovine u meni budu prepolovljene... Nestajem, parče po parče, a htela bih da budem samo Ja, samo ona Alisa koja je crtala i maštala o Princu koji će doći i poljubiti njena usta... Spavala je Alisa i hiljadu godina još, i spavaće samo radi jednog Buđenja.