SENKE

Zenicama
upijamo
ružičaste oblake.

Nemi,
bez pogleda,
nestajemo...

Dve senke
ispijaju
jutarnju kafu.


Nadica Janić

SUSRET

Nebo
miriše
na noć.

Ubrzan
ritam
koraka...

Zvezde
se rasipaju
sa naših dlanova.


Nadica Janić

U TRAGANJU ZA REČJU

Eho
praznog hoda
u Nedogled
ispisuje
Poslednji stih
Božjih reči.


Nadica Janić


ненаписана пјесма о беспуту


хтио сам да напишем пјесму
о мраку или свјетлу у нигдини
о том простору иза завјесе
гдје све јесте истина и све није
пјесму за радозналу публику

хтио сам да зауставим вријеме
поскидам маске туђе и своје
ријеч по ријеч објасним сцене
и без и мало патетичне навике
затворим зачарани круг обмане


© by Miroslav B. Dušanić

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2011/05/blog-post_05.html

PRAZNINA

Razbijen
san
u koferu.

Stiskam
hladne
dlanove.


Nadica Janić

SPREMANJE

Ljubav
sam spakovala
u sećanje.

Pesme
sam složila
u folder.

Telo
i duša
su čisti.



Nadica Janić

ŽIVOT

Beli brod.
Bela haljina.
Beli oblak.

Crni auto.
Crni šešir.
Crna povorka.

Nadica Janić

ANEMONA

Lutala sam
i noćas
Usnulim gradom.

Tražila sam
senku moje duše,
neuhvatljivu Anemonu.

Ostala je davno
u Ulici kestenova
sama, tužna...


Nadica Janić