OTISAK VREMENA

Gasim svetiljku.
Divlje srce
i umorno telo...

Ostavljam
otisak vremena
na jastuku.

Nadica Janić

ZA TEBE

Za Tebe se umivam rosom
i oblačim ružine latice.

Za Tebe sakupljam zvezde
i čuvam bele pahulje.

Za Tebe trčim ispod duge
i molim da vreme stane.

Nadica Janić

ZVEZDANI PRAH

Crni Leptir
na mom dlanu.

„Daj mi tvoj dah“,
šaputao je.

Pustila sam ga
u noć...

Na hladnom dlanu
Zvezdani prah.

Nadica Janić

IGRA CRNOG LEPTIRA

Ugašene svetiljke
u očima.

Na obrazu
ukus mora.

U zagrljaju
skriveni talasi.

Neizgovorene reči
utiskujemo u dlanove.

Poslednji ples
Senki...

Nadica Janić

SENKE

Zenicama
upijamo
ružičaste oblake.

Nemi,
bez pogleda,
nestajemo...

Dve senke
ispijaju
jutarnju kafu.


Nadica Janić

SUSRET

Nebo
miriše
na noć.

Ubrzan
ritam
koraka...

Zvezde
se rasipaju
sa naših dlanova.


Nadica Janić

U TRAGANJU ZA REČJU

Eho
praznog hoda
u Nedogled
ispisuje
Poslednji stih
Božjih reči.


Nadica Janić


ненаписана пјесма о беспуту


хтио сам да напишем пјесму
о мраку или свјетлу у нигдини
о том простору иза завјесе
гдје све јесте истина и све није
пјесму за радозналу публику

хтио сам да зауставим вријеме
поскидам маске туђе и своје
ријеч по ријеч објасним сцене
и без и мало патетичне навике
затворим зачарани круг обмане


© by Miroslav B. Dušanić

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2011/05/blog-post_05.html