PRAZNIK

Muka mi je
od kuhinjskih mirisa
i praznih reči.

Muka mi je
od zvuka telefona
i šablonskih poruka.

Raskošan sto.
Meni godinama isti.
Namirisana kuća.

Odmiče veče.
On i ja - čekamo...
Sutra je Božić!

Jutro tmurno.
O, da!!!
Imamo ručak!

Niko ne zove.
Niko ne dolazi.
Lepo mi je!

Gledam kišu
kroz blistav prozor.
Lepo mi je!

Hrast iz dvorišta
mi se smeši.
Lepo mi je!

Nadica Janić

MIRIS JORGOVANA

Pozna jesen...
Njegova ruka
topla, nežna.
Lice mu miriše
na jorgovan.

Pozna jesen...
Srca nam kucaju
kao kapi kiše
po prozoru.
Sećam se maja
i mirisa jorgovana.


Nadica Janić

NOĆ

Kiša.
Tiha,
jesenja.

Postelja
topla,
meka.

Tišina,
knjiga
i svetiljka.

Ponirem
u prostore
rečima izvajane.

Razdvajam se
od tela,
i vremena.

Spajam se
s nestvarnim
i obamirem.

Senka
gasi svetiljku
i vodi me u san.

Nadica Janić

SAMOĆA

Nedelja.
Miholjsko leto
iza nas...

Samoća
ispunjava
dušu.

Zašto
sam tužna
večeras?

Sećanje,
nada
i snovi...

Sutra je
samo
novi dan.


Nadica Janić

UKRINA

Ukrina (foto: Savko Pećić Pesa)

http://pesa-pesa.blogspot.com/2009/09/blog-post_08.html#comments

UKRINA

Mreška se snena Ukrina
na julskom suncu
i sanja uvek isti san.

Iskričava, nabujala,
ponire i izranja
iz kamena.

Prislanja bedra na zelene obale,
ogleda se u krošnjama,
upija boje života, plodnosti.

Uzdrhtala hukom doziva noć.
A mesec mlad - kao srp!
Treperi od njegovog dodira.

U trenutku blaženstva
razmiču se obale.
Stapa se s nebom i uranja u more...

Mreška se snena Ukrina
na julskom suncu,
utonula u san.


Nadica Janić

SEPTEMBARSKO VEČE

Plašim se
sumraka
i nestajanja ...

Mirisi i boje
stapaju se
u sećanja.

Slike
se pretvaraju
u zvuke.

Ubrzani koraci
odzvanjaju
u hodnicima duše.

Grabim sećanja,
stežem ih na grudi.
Zatvaram oči ...

i vidim Sebe,
sićušnu, uplašenu
devojčicu.

Crna školska kecelja.
Bela kragnica.
Ogromna torba.

Leva ruka
maše
i ubrzava korake...

Plašila se
sumraka
i nestajanja dana.


Nadica Janić

ŠKRINJICA

Otvaram škrinjicu.

Još uvek ima mesta
za šarene kockice
i biserne perle.

Prebiram po njoj.

Tražim mirise, zvuke...
Izmiču uspomene
između prstiju.

Zatvaram je s nadom.


Nadica Janić