A BILO JE...

Foto: Nadica Janić

I ja imam San:

- Susret u mom dvorištu.
Dug zagrljaj. Spoj tela i duše.
Upijamo jedno drugo.
Puštaš me i gledamo se...
i znamo se iz svih naših života...

- Obala Dunava.
Idemo zagrljeni ka bagremu.
Držiš ruku oko mog struka.
Pripijena sam uz tebe.
Ćutimo i gledamo...
Ne verujemo da je java.

- Večera. Dodajem ti.
Ti meni stavljaš komadiće u usta.
Ne, mi ne uzimamo hranu,
mi uzimamo snagu ljubavi, Život,
iz svega što sam za tebe pripremila.

- Kupka. Tuširamo se zajedno.
Naša tela se upoznaju.
Moje kupatilo je svetlo zeleno, kao izvor.
Čistota tvojih poljubaca na mom telu.
Čarolija Sna boje tirkiza.

- Postelja. Bela. Spremljena za nas.
Sedamo na krevet i gledamo se.
Držiš me za ruku.
Uzeli smo se za Večnost...
Ljubiš mi vrat... Žmurim.
Vodiš me u San koji sanjamo sada.

- Jutro. I dalje pada kiša.
Otvaram oči. Šaloni zatvoreni.
Za koga ustati?
Za tebe, Svetli Lik.
Za tebe da bih ti pisala svoje Snove,
da bih te volela.

Pročitaću ovaj tekst ujutro.
I KAO DA JE BILO.
A bilo je - u Našem Snu!


Nadica Janić